"Главни проблем Западу је да прихвати да може да буде провинција света, а не његов центар. Запад је само део, никако није цело човечанство. Русија се зато бори за право за самопотврђивање сопсвеним системом вредности различитих цивилизација. Русија сада брани мулуполарност не само због наше државне позиције и независности, већ и због других 'полова', односно Кине, Индије, исламског света, Латинске Америке и Африке", истиче Дугин у интервјуу за РТ интернешенел.

То, како он додаје, није борба против самог Запада, него против тврдње Запада да је баш он модел и једини пример прогреса.

"Запад се понаша као да је и даље у Хладном рату, и гледа Русију као наследника Совјетског Савеза, који са којим мора да се бори. Мултиполарност је сада у настајању, и главна идеја коју Запад не прихвата је то да више неће бити један од два, већ један од неколико полова, што ће сузбити њихову тврдњу о хегемојнији, универзалности и глобализму", наглашава овај геополитичар.

Дугин је оценио и да на западу постоји "чисти тоталитарни либерализам".

"Хипокризија је претварати се да је било који други режим тоталитарни, а да либерални то није. Кинези на пример нису либерални, већ холистички систем у коме је заједничко изнад индивидуалног, и ми то можемо окривити као тоталитаризам али исто то можемо рећи и за либералну демократију. Јер она се претвара да зна апсолутну истину и ту такозвану истину намеће свима у свету, не обазирући се на различитости друштва", изричит је Дугин.

Он то карактерише као својеврстни "расизам" западног либерализма који "своје политичко и културно искуство идентификује са унивезалним".

"Ако Кинези мисле да њима тај режим договара, онда је на њима, а не на Западу или активистима отвореног друштва и пропонентима либерализма да одлуче. Пустите људе да одлучују за себе и то је права демократија", упозорава филозоф.

Дугин се осврнуо и на наслеђе некадашњег Совјетског Савеза за који је рекао да је био пример копнене силе, насупрот поморској моћи.

"И пад Совјетског Савеза био је велика катастрофа 'Хартленда' (срце света) и велико достигнуће поморске силе глобалне либералне западњачке цивилизације", оценио је он.

Да је тај Савез преживео "катастрофу", била би то врста "евроазијске уније" или можда, како он мисли, повратак царству са "стратешком централизацијом и разноврсношћу етничких група које у њему живе".

"Сада видимо жељу Москве да поново освоји овај простор, јер ово је тренутак повратка геополитици. Копнена страна жели да потврди своју снагу и суверенитет пред колективним Западом који данас има готово потпуну контролу над морем и представља таласократску елиту над морском силом", закључује овај теоретичар.

Он наводи и да је Кина добила велику лекцију падом Совјетског Савеза и научила како да сачува земљу, јединство, стратегијску контролу над свим етничким групама, али "без трансформације земље и губљења моћи централне владе".

"Можеш реформисати, мењати аспекте економије, али не одустајеш од суверенитета или контроле геополитичког простора. Да би извео исправну корекцију идеологије, не смеш одбацити традицију. Тако да  је сада Кина комунистичка политичка сила (готово утилитаристичка) у чијем је центру конфучијанизам. Она се није предала друштвеној либералној економији, већ ју је потчинила вертикалној власти и уједињеној моћи", навео је Дугин, додајући да је такав могао да буде и Совјетски савез.

Његов колапс је, каже он, био "самоубиство" и то не само због захтева за независност бивших република, већ "самуобиство које је кренуло из центра" и "злочин тадашње владе у Москви".

Русија би, оцењује он, требало да поново открије и рекреира идеологију која је "органска и има историјску димензију, а у исто време је нова и и креативна".

"И то све у побијању западне либералне хегемоније, против отвореног друштва, против индивидуализма и либералне демократије коју Запад покушава да наметне свима", изричит је он и додаје да је модерни Запад "тоталитаристички режим коме се морамо отргнути".

Решење је у органском, руском, православном, или како он каже, евроазијском холизму који може да направи "симфонију етничких група, народа и религија" и био би нова форма идеологије, која је "ближа евроазијизму или микс традиционализма и социјалне правде".

А када је реч о економији, Дугин оцењује да "опседнутост" њоме доводи до тога да људи престају да јој буду господари, већ постају њени робови.

"Треба да економију подредимо духовном развоју. Наш проблем није да се мешамо у ову или ону економску догму, већ да креирамо функционално друштво засновано на срећи људи. Ако тржишна економија ради у неком делу друштва, нека је. Ако је мешање државе функционално и позитивно такоже га нека. Треба се ослободити ортодоксије, јер најбољи приступи у историји били су мешавине, на пример америчких стратегија меркантилизма и протекционизма са слободним тржиштем и у Европи социјализма са слободом предузетништва", истиче Дугин.