Упркос бројним пакетима санкција које је Запад увео Москви и медијским извештајима о "егзодусу" страних фирми, подаци професора Сајмона Евенета са Универзитета Сент Гален, и професора Николе Писанија са Међународног института за развој менаџмента показују да је мање од девет одсто од око 1.400 компанија из ЕУ и Г7 које су имале подружнице у Русији пре почетка специјалне војне операције, продало је најмање једну подружницу у земљи до новембра 2022. године, преноси "Политико".

    "Ови налази доводе у питање спремност западних фирми да се одвоје од економија које њихове владе сада сматрају геополитичким ривалима", навели су аутори студије.

Највећи број компанија које су затвориле своје фирме у Русији долази из САД - мање од 18 одсто. ЕУ фирме које не желе да послују у или са Русијом чине 8,3 одсто. Русију је напустило и 15 одсто јапанских компанија.

Неке од највећих светских компанија, као што су "Форд", "Рено", "Мекдоналдс", "Икеа" и "Шел" су међу десетинама западних компанија које су се потпуно повукле из Русије, према листи коју је саставио Универзитет Јејл.

Ипак, многи други, као што су гигант робе широке потрошње "Унилевер", америчка франшиза ресторана брзе хране "Сабвеј" и италијански произвођач тестенина "Барила", наставили су да раде у земљи.

    Према студији, већина западних компанија које су у потпуности активне у Русији су немачке.

Резултати студије објављени су у тренутку када су званичници и бизнисмени са Светског економског форума обећали наставак војне и економске подршке Украјини, али се приватно питају колико дуго глобална пословна заједница може да изолује Москву и пронађе нова тржишта енергената, метала и хране.