Срба је сада 6.690.887, односно 495.957 (6,9 одсто) мање него раније.

Како су нас бројали?

Добра вест је, међутим, да су подаци могли да буду и много гори.

"Нисам очекивао ове резултате, јер су моје процене показивале знатно већи пад популације. Предвидео сам да ће попис показати да имамо 6,5 милиона грађана. Изненађен сам пошто су у демографији изненадна одступања релативно ретка", истиче демограф Иван Маринковић.

Њему, како каже, уопште није јасно како је Републички завод за статистику дошао до оваквих података, а посебно га збуњује оних 218.000 људи који су "административно додати" (нису директно пописани, већ су информације добијене повлачењем података из различитих државних база).

"Да ли је то становништво бојкотовало попис, или није пописано из неког другог разлога? Пошто пратим трендове, знам да је природни прираштај у том периоду био негативан за готово пола милиона, односно 471.000. људи. Испада да нам је миграциони салдо (број људи који су се иселили) око 25.000, што је прилично неочекивано, јер су све процене, укључујући и ону РЗС-а, показивале да само на годишњем нивоу имамо негативан миграциони салдо од 15,20 хиљада. Није ми јасно како је испало да се за 11 година иселило људи колико је процењено да се исели за само једну годину", наводи Маринковић.

Њега занима и да ли су пописом међу поменутих 200.000 људи "вишка" у односу на процене обухваћени и странци, најпре Руси који желе да живе у Србији дуже од годину дана.

"Очекујем објашњења да бисмо сви могли да разумемо како је резултат пописа позитивнији него што смо очекивали", истиче саговорник портала РТ Балкан.

Различити пописи – неупоредиви

За демографа Владимира Никитовића резултати нису неочекивани, али он истиче да овај попис није могуће поредити с оним претходним који није обухватио већину становништва из Бујановца и Прешева, а није имао ни "импут" из административних извора.

 

Наш саговорник напомиње и да постоји разлика у томе како су пописивани људи који су у иностранству – сада је укључен концепт намере, односно укућанин је давао процену да ли ће члан домаћинства бити у иностранству дуже, односно краће од годину дана (у том случају је пописиван).

"Све суседне земље прошле године су имале попис, а Бугарска, која је Србији слична по свим демографским карактеристикама, имала је пад од 11,5 одсто. Хрватска нешто мало испод 10 одсто. А ми значајно ниже, тј. 6,9 одсто мање становника. Питам се како је то могуће", чуди се Иван Маринковић и напомиње да је претходни попис бојкотовало шездесетак хиљада људи.

Бела куга ће потрајати

Смањење броја становника проблем је источне Европе, иако негативан природни прираштај имају и земље Запада. Њима, међутим, просек извлачи позитивни миграциони салдо, тј. то што имају више досељеника него исељеника, па тако подмлађују старосну структуру.

"Наше стопе рађања су на европском просеку, јер читава Европа нема довољан број рађања за просту репродукцију, тј. новорођена деца не могу да замене родитеље. Нико то нема ни уз издашнија издавања и мере популационе политике које трају знатно дуже. Француска и скандинавске земље спроводе их дуже од века, а имају и велику имиграцију па ипак не досежу до нивоа просте репродукције. Зато ни у Србији не можемо да очекујемо боље", песимистичан је Маринковић.

Или је само реалан?

Јер, како он подвлачи, није довољно само једне године доћи до нивоа просте репродукције, односно рађања 2,1 детета по породици. То би морало да потраје дужи низ година.

"Још од 1956. немамо довољан ниво рађања, али се то кроз негативан природни прираштај показало тек 1992. године. Исто тако, бољитак не бисмо могли да очекујемо за пет или десет година. Морале би да прођу деценије високог нивоа рађања како би се подмладила старосна структура и како бисмо имали већи број рођених", истиче наш саговорник.

За просту репродукцију потребно је рађање 2,1 детета по породициPhoto by Sean Gallup/Getty Images / Getty

И Никитовић као кључни фактор за пад броја становника види природни прираштај, док су, по његовом мишљењу, миграције сличног интензитета као и раније.

"Пад броја људи није новост. Већ je генерација која сада одлази у пензију, тј. 'беби бумери' (рођени две деценије после рата) имала просек рађања мањи од двоје деце", потврђује Никитовић речи свог колеге и додаје да и ако би се просек рађања дуплирао, па чак и учетворостручио, резултати се не би видели још дуго – прави "фид бек" дошао би тек за пола века.

Да чекамо да изумремо?

Овакви подаци, међутим, не значе да треба да дигнемо руке и чекамо да изумремо. Поента је, истиче Никитовић, да знамо перспективу и могућности.

"Мера и стратегија има сијасет, али је питање колико дуго смо спремни да то спроводимо. Знамо да са сваком променом владајућих структура све креће од нуле, а у демографији је баш тај недостатак континуитета највећи проблем и разлог зашто изостају резултати популационе политике", објашњава наш саговорник.

Директна државна материјална давања, по његовом мишљењу, заправо су само мере за ублажавање сиромаштва. Помажу, али нису кључни фактор.

"Кључно је да родитељи немају проблеме с вртићима и другим сервисима који су им потребни, а исто тако на одлуку о рађању утичу и стамбене политике. Уз то, проблем је и налажење правих партнера за стварање породице, али и то што жене нису заштићене на тржишту рада, па их послодавци уцењују отказима ако затрудне. Најчешће се сва подршка своди на новац, али нема доказа да је то негде у свету 'упалило', осим што је донело краткорочне ефекте", наводи Никитовић.

Нема, по његовом мишљењу, чаробног штапића, а родитељима је потребно да осете подршку друштва да би се одлучили на потомство. Све су добре стратегије већ усвојене само их треба спровести.

Београд пренасељен?

Подаци које је објавио Републички завод за статистику показали су и да док је остатак Србије губио становнике, Београдски регион је једини бројчано профитирао, и то за 26.123 становника.

"Београд је увек у најповољнијем положају јер највећи број житеља Србије гравирита ка њему. Неколико општина у престоници има негативан природни прираштај, а популација у њему може да се увећа управо захваљујући досељавању – како из унутрашњости земље, тако и из иностранства", објашњава демограф Иван Маринковић.

Никитовић истиче да то указује на проблем неједнаког развоја земље на који он и његове колеге већ дуго указују.

"Типично је да главни град гута остатак земље, и да урбанизација не прати досељавање, а Београд је с тим имао приблем још у доба социјализма. Јасно је да може да се каже да је град пренасељен јер на другој страни земље постоје пусти предели", закључује демограф Владимир Никитовић.

А како је код Руса?

Русија се, такође, као и већина источноевропских земаља суочава с падом наталитета, иако се тај тренд у последње време успорава.

Они су зато одлучили да до 2040. године обезбеде одржив раст броја становника.

Конкретно, од 2021. године износ материнског додатка који даје држава износи око 6.300 евра за прво дете и око 8.300 евра за друго.

"Да би становништво опстало, потребно је да на две одрасле особе буде двоје деце. Ако их је више, онда популација расте, ако је мање, она изумире", рекао је за "Известију" члан комитета Државне думе за рад, социјалну политику и борачка питања Олег Шејн.

План укључује и мере које имају за циљ смањење смртности мајки и новорођенчади, побољшање репродуктивног здравља, промовисање традиционалних породичних вредности и активне дуговечности, као и повећање очекиваног животног века, унапређење рада медицинског особља чији су пацијенти жене.

Како би обезбедили опстанак своје нације, Руси су одлучили и да се баве питањима очувања здравља старије генерације и оних који раде у производњи. Осим тога, предвиђају се и активности које промовишу здрав начин живота, физичко васпитање и спорт.

"У последњих 25 година, односно од 1990. стопа смртности мајки у нашој земљи нижа је за више од три четвртине. Сада је нешто више од 10 случајева на 100.000 живорођене деце. За све ово време смртност деце млађе од пет година смањена је за скоро две трећине. Ниво морталитета одојчади према прошлогодишњим резултатима износио је 6,5 случајева на хиљаду живорођене деце. Према резултатима за 10 месеци ове године, овај показатељ је још бољи и износи приближно 5,9", рекао је заменик шефа руског Савета безбедности Дмитриј Медведев, објашњавајући колику је улогу имало то што је Русија изградила и 32 "перинатална центра" за бригу о будућим мајкама.

Руси, наиме, планирају да до 2025. године обезбеде повећање броја становника до 145 милиона људи, повећају животни век на 75 година и обезбеде миграциони пораст на нивоу од више од 300.000 људи.