"Изричито се говори о заједницама са већинским српским становништвом. Не постоје ни међународни прописи који забрањују етничке критеријуме", објаснио је Марко за бечки дневник "Стандард" у интервјуу који преноси портал "Косово онлајн".

Како је навео, Заједница општина са српском већином на "Косову", према предлогу Фондације Фридрих Еберт, неће имати никакве самоуправне надлежности и према његовим речима,  као таква је у сагласности са косовским уставом.

"Сврха је само координација и сарадња чланица", објаснио је Марко.

    Према његовим речима, сама заједница не сме да издаје никакве правне акте.

"Као и у Аустрији, заједнице на 'Косову' имају могућност да изграђују домове или да доносе одлуке о просторном планирању и заштити животне средине у оквиру класичног локалног управљања", додаје Марко.

Он истиче да заједница општина на основу сада представљеног модела не може сама да издаје никакве уредбе, нити да наплаћује порезе.

Уколико би се желело да заједница израђује прописе онда би била потребна измена устава, указује Марко, наводећи да то није потребно на основу надлежности који предвиђа предлог.

    "Заједница може само да координира предлоге политике у оквиру надлежних општина и да унапреди сарадњу између општина. Не може да производи своје правне акте", нагласио је Марко.

Указао је да се предложена заједница не може поредити са Јужним Тиролом, јер неће имати своју власт. Заједницу би могла да суфинансира Србија, али Марко у томе не види проблем, јер и око 25 одсто буџета за Јужни Тирол долази из Аустрије.

    "Генерално гледано, то је веома добар предлог, тим пре што заједница није везана само на општине на северу, тако да не предвиђа никаква територијална ограничења", објаснио је он.

Додао је да постојећа Заједница општина, која има 132 члана и настала је на основу Закона о локалној самоуправи, треба да послужи као модел.