Не само да нису осетили последице него су "Џеј Пи Морган Чејс", "Банка Америке" па чак и посрнули "Велс Фарго" на путу да остваре већи профит у протеклих 10 година него већина америчких компанија које су на берзи, показали су подаци "Блумберга".

"Ситигруп", "Голдман Сакс" и "Морган Стенли" нису далеко иза њих и свих шест банака ће остварити још већи профит догодине.

Док је пажња света била фокусирана на богаташе из Силиконске долине, банке су грабиле напред и тешко је објаснити како су успеле да преживе промене у трговини на Волстриту, крах инвестиционих банкара и друштвено-политичка превирања.

"Понекад постоји осећај да је то што су толико профитирали некако страшно, а ја једноставно не мислим да је то случај", рекла је Бетси Дјук, бивша гувернерка Федералних резерви која је председавала одбором "Веллс Фарга" до 2020. "Финансијски систем је у последњих 10 година преживео све што је било 'бачено'на њих. Ове банке нису само опстале, већ су и напредовале."

Током деценије јавног гнева на банке, строжих правила, геополитичког хаоса, пандемије и неких издајничких промена на тржишту, банке су "биле у стању да се изборе са свим тим, и не само да се носе са тим, већ и зараде билион долара", рекла је Дјук.

Процене аналитичара показују да се шест банака брзо приближава тој магичној бројки - један билион долара у периоду од 10 година - и да ће, ако не достигну ту суму крајем овог месеца, зарадити хиљаду милијарди негде у првих неколико недеља 2023. Међутим, није само обим профита толико запањујући, већ и способност индустрије да прође кроз скандале и свеједно напредује, пише "Блумберг".

Пре 10 година "Џеј Пи Морган" је био најпрофитабилнија и највреднија америчка банка на тржишту, да би после трговинског фијаска са "Бруном Аксилом" који је изгубио на берзи 6,2 милијарде долара, завршио у "магарећој клупи". У то време је "Велс Фарго" био главна банка са 20 милијарди долара профита, да би и они пали после открића да су злоупотребљавали поверење клијената. Аналитичари сада кажу да се зарада банке приближава том нивоу.

Оно што се није променило за све ове године је начин на који "бизнис" функционише. Банке продају акције и обвезнице, тргују финансијским инструментима, саветују компаније које желе да преузму друге, управљају богатством, баве се исплатама и позајмицама. Још 2013. године, банке су осећале последице економског краха, а Вашингтон је тек радио на правилима, процедурама и законима везаним за банкарски сектор.

Да би се извукле из сенке глобалне кризе, банке су морале да плате. "Банка Америке" је 2014. пристала да плати рекордних 16,7 милијарди долара надокнаде због својих сумњивих хипотекарних пракси, "Џеј Пи Морган" је искеширао 13 милијарди. Али, истовремено, банке су се окретале новим начинима зараде који су их увалили у проблеме.

Запослени у "Велс Фаргу" под притиском менаџмента да достигну циљеве продаје, отворили су милионе рачуна клијентима који то нису тражили, што је био један од најпознатијих у серији скандала који су се на крају проширили на целу индустрију. У Малезији, "Голдман Сакс" је био умешан у корупционашки скандал са тадашњим премијером.

Особа којој банке могу да захвале за извлачење из проблема је Доналд Трамп који је изменио пореске законе везане за корпоративне профите тако да одговарају банкарском сектору. Другим речима, смањио им је драстично порезе. Од те 2018. године, банке су захваљујући пореској политици, повољним каматним стопама, порастом броја клијената, почеле да зарађују. Милијарде.

Ништа није тако трансформисало пејзаж Волстрита од пандемије 2020. Да би избегла економску катаклизму, влада је понудила програме помоћи клијентима и фирмама. Фед је купио средства вредна билијарде долара. Корпорације су позајмивале, подизале капитал или куповале ослабљене противнике.

Ситуација се мењала и у банкама. Те године је Џејн Фрејзер постала прва жена на челу једне велике америчке банке. Убијен је Џорџ Флојд што је изазвало масовне протесте у САД, а банке су изазвале бум компанија познатих као СПАКс, односно "компанија бланко чека" које су основане без прецизног пословног плана.

Интервенције владе 2021. године помогле су "великој шесторки" да заради више него 2013. и 2014. заједно, што им је помогло да не осете хаос који је настао са почетком руске специјалне војне операције у Украјини и санкција Москви које су уследиле.

То не значи да корпоративни титани у Силиконској долини нису добро прошли у протеклој деценији. Само "Епл" је зарадио више од пола билијарде долара. "Мајкрософт", "Беркшир Хатавеј" и "Алфабет" зарадили су више од "Џеј Пи Моргана", док је "Ексон" профитирао више од "Банке Америке" и "Велс Фарга".

Банке ће рећи да су за успех заслужне иновације. После инвестирања у технолошке платформе и побољшане кредитне политике, наводно су помагали компанијама да развијају економију земље. И успут су зарадили. Критичари кажу да банке то нису урадиле саме и да би многе пропале да није било пореских обвезника, интервенција владе али и клијената.

Поједине банке сузиле су опсег својих клијената, искључивши бројне заједнице, а на крају крајева, богатство банке зависи од "здравља" њених клијената и поједини аналитичари сматрају да ће ови епски профити пасти ако економија претрпи још један жесток ударац.