Петицију је креирала Вера Јанковић, мајка тринаестогодишње Николине коју је 7. децембра 2022. године на пешачком прелазу на Булевару краљице Марије у Крагујевцу покосио В.К. (70).

"Ово је правда за сву децу и све пешаке чији је живот прекинут, а кривци због оптерећености суда одслужење казне чекају на слободи. Апелујемо како не би поновили бахато понашање и убили или повредили још пешака. Николина из Крагујевца, Мелиса из Новог Пазара, Давид из Сомбора, Максим из Обреновца... Сви су преминули у последњих месец дана. Колико још до следеће трагедије?", наводи се у тексту петиције.
Мајка очајна: Суд нам по други пут убија децу

Вера Јанковић за РТ Балкан каже да је петицију направила удруженим снагама са родитељима остале погинуле деце.

    "Спојили смо се у трагедијама. Не прија нам медијска експонираност, али нам треба помоћ новинара јер се осећамо као да нам судство по други пут убија децу. Све што тражимо је да суђење буде отворено за јавност, а да починиоци саобраћајних несрећа казну чекају у притвору, а не код куће", каже она.

Према њеним речима, то су људи који су побегли са места несреће, возили су под дејством алкохола или дроге, прекорачили су дозвољену брзину кретања, а онда се жале у кривичном поступку, одуговлаче и извлаче се уз различита оправдања.

"Епилог је да суђење траје годинама, вештаци мењају вештачења, сведоци изјаве, и на крају добијају смешне казне", наводи Вера и наглашава да бахати возачи не би одуговлачили са поступком када би све то време били у притвору.

Додаје да је додатно боли што убица њене Николине није показао трунку емпатије и што је гледао штету на колима уместо тела детета.

    "Возио је брзо, камере показују око 90 километара на сат, није било трагова кочења, а сведоци су нам рекли и да му је рађен тест на дрогу и да је био позитиван. Николина је летела 30 метара од ударца, а испада да је ауто оштећен од њеног тела. Већ два месеца чекамо анализу крви са ВМА, а за то време он на друштвеним мрежама качи музику, радује се", прича видно потресена мајка погинуле девојчице.

Да подсетимо, поред Николине, 12. децембра у Новом пазару је на пешачком прелазу, на путу ка школи, настрадала и Мелиса Зећовић (15). Њу је колима ударио седамнаестогодишњи младић који је управљао "голфом" са пробном возачком дозволом. Три дана касније, 15. децембра, код Сомбора је погинуо дечак Давид М. (14), када је на њега возилом марке "фиат панда" налетео А.Г. (24). Он је побегао са места несреће, а касније се предао полицији. У тренутку гажења имао је алкохол у крви. Почетак 2023. године, 5. јануар, такође је био кобан за Максима В. (10) у Обреновцу, на кога је возилом налетео С. С. (19).
Окановић: Блага казнена политика

Дамир Окановић, директор Комитета за безбедност саобраћаја каже да имамо две кључне компоненте - прво је притвор, а друго су висине казне.

    "Притвор је процесна, привремена мера. Притвор служи да обезбеди несметано вођење кривичног поступка. Примењује се као последња и најстрожа мера са циљем да се обезбеди присуство окривљеног у трајању судског поступка, да се он онемогући да омета судски поступак утицањем на сведоке, прикривањем трагова кривичног дела и сличног, или да не би поновио дело", објашњава Окановић за РТ Балкан.

Каже да постоји и један додатан разлог.

"У случају када је запрећена казна затвора преко 10 година, што је у нашем случају саобраћајна незгода са смртним исходом која је извршена са умишљајем, и тада је основ за одређење притвора и узнемирење јавности", наводи он.

Представник комитета наглашава да трајање притвора не може да се промени законом, али да може да се прилагођава од случаја до случаја.

    "У тачно одређеном, конкретном случају, када су се грађани организовали, протестовали и тражили да се одреди притвор због узнемирења јавности, тада је то потпуно легитимно. Али да се закон промени не може, осим да се граница спусти и да се одреди притвор и за кривична дела за која је запрећена казна преко пет година. Тада би могло за сваку смртну саобраћајку, а не само ону са умишљајем да се захтева задржавање починиоца у притвору", каже је Окановић.

Каже да се слаже да је казнена политика код нас веома блага.

"Казне које се изричу по правилу су ближе законском минимуму него максимуму. Практично се на прсте једне руке могу набројати оне које су одређене за максималних 12 година. У том смислу, пресудна је медијска пажња, последице и околности које су тешке, као на пример у случају аутобуса "Ниш експреса", када је на пружном прелазу погинуло осам путника. Када то није случај, онда су казне значајно мање и крећу се једна година за једну смрт, ако је нехатна, ако је умишљена, онда две године по пигинулом", прича он.

Напомиње да је Комитет за безбедност саобраћаја у више наврата предлагао да се за умишљену саобраћајну незгоду са смртним исходом пропише идентична казна оној за убиство.

    "Тражили смо да казна не буде од две до 12 година, него од 5 до 15. Подржала су нас удружња жртава саобраћајних несрећа, али не и Министарство правосуђа, који тај предлог нису уврстили у измену Кривичног законика", подсећа Окановић.